Skladnost lica, estetika i funkcija žvakanja narušava se gubitkom čak i jednog zuba. Gubitkom zuba gubi se i na samopouzdanju, ali sa druge strane biva otežano i odgrizanje hrane i žvakanje. Ljudi danas zanemaruju gubitak zuba u bočnoj regiji jer se to „ne vidi“. Međutim, ovaj način razmišljanja može voditi ka mnogo komplikovanijim problemima koji takođe daju estetski problem.
Starije osobe koje su izgubile sve zube imaju otežan govor i žvakanje, a izgled lica je deformisan anfas i profil. Usne i obrazi gube oslonac koji su imali u zubima i dobija se izgled staračkog „upalog lica“, a koža zbog gubitka elastičnosti dobija sve više dubokih bora koje samo naglašavaju ostareli izgled.
Uzroci gubitka zuba:
Najčešći uzrok gubitka zuba je parodontopatija koje svojim progresivnim tokom dovodi do rasklaćenja, labavljenja i ispadanja zuba sa krajnim ishodom. Sa druge strane karijes i njegove komplikacije dovode do velikih destrukcija zuba i okolne kosti, pa je ponekad jedino rešenje vađenje (ekstrakcija zuba). Različite nepravilnosti u razvoju zuba, u poremećaju nicanja, u broju zuba, kao i povrede zuba mogu usloviti nedostatak zuba u zubnom luku. Bez obzira na uzrok, posledice su u suštini uvek iste.
Posledice gubitka zuba:
Sa izvađenim zubom, možda ste se trenutno rešili bolova i neprijatnosti, međutim ulazite u novu vrstu problema koji progresivno može dati komplikovanije probleme ukoliko se pravovremeno ne odreaguje. Skoro istovremeno sa gubitkom zuba počinje i proces gubitka kosti. Zaista, u mnogim slučajevima i do 25% okolne kosti može biti izgubljeno u prvih 5 meseci nakon gubitka zuba. Kost na mestu izvađenog zuba se razgrađuje, susedni zubi se naginju u prazan prostor pod dejstvom žvačnih sila, a zubi iz susedne vilice posledično izrastaju u novonastali prostor.
Kretnje donje vilice prilikom žvakanja se menjaju i umesto lateralnih (levo-desno) kretnji koje se koriste pri žvakanju na prisutnim molarima (kutnjacima), stvaraju se prinudne kretnje (napred-nazad) što opterećuje vilični zglob, te se posledično javljaju disfunkcije (škljocanje u zglobu, bolovi u zglobu i uhu, jake glavobolje). Terapija ovakvih posledica je dugotrajna, komplikovana, a ponekad i nemoguća.
U zavisnosti od broja izgubljenih zuba, menja se i ishrana – izbegava se hrana koju je teže žvakati i guta se hrana koja je nedovoljno samlevena.Takva hrana odlazi u želudac gde se otežano razlaže što može dati kao posledicu hroničnu gorušicu i gastritis.
Terapija gubitka zuba:
U zavisnosti od situacije može se izraditi fiksni protetski rad (krunica ili most), mobilne protetske nadoknade (totalna ili parcijalna proteza), radovi na implantima ili kombinovani radovi. Fiksni protetski radovi tj. mostovi indikovani su u situacijama kada je bezubi prostor sa obe strane ograničen prirodnim zubima, koje će se koristiti kao nosači mosta. Danas možete birati između metalokeramičkih i bezmetalnihfiksnih radova. Više o razlikama između ovih nadoknada pročitajte ovde.
Mobilne stomatološke nadoknade predstavljaju totalne (kada nedostaju svi zubi u vilici) i parcijalne proteze (kada nedostaje više zuba u vilici). One mogu biti pločaste (izrađene od akrilata), skeletirane (imaju metalni skelet kao osnovu te bolje primaju i prenose sile žvakanja) ili pak valplast proteze (izrađene od savitljivih i nesalomivih plastičnih materijala, bez vidljivih metalnih kukica i sa boljim prihvatanjem od strane pacijenata).
