U svetu je 1980. godine 108 miliona ljudi bilo obolelo od dijabetesa, a danas je taj broj dostigao cifru od skoro 450 miliona odraslih ljudi. Prevalencija dijabetesa u svetu se skoro udvostručila od 1980. godine do danas, rastući sa 4,7% do 8,5% u odrasloj populaciji. Na generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija 2007. godine usvojena je rezolucija kojom se 14. novembar proglašava kao Svetski Dan Dijabetesa. Ujedinjene Nacije su prepoznale urgentnu potrebu da se zajedničkim naporima promoviše i unapređuje zdravlje ljudi i obezbeđuje adekvatan tretman i zdravstvena edukacija.
Dijabetes može godinama da teče bez ispoljavanja simptoma, ali tokom svoje progresije može dati značajne komplikacije na različitim sistemima orgrana. Na „udaru“ su oči, srce, bubrezi i drugi vitalno važni organi. Šećerna bolest, nažalost, izaziva i promene u ustima.
Koje su najčešće manifestacije bolesti u ustima?
1. Karakterističan zadah – podseća na trulo voće
2. Suvoća usta
3. Žarenje i peckanje sluzokože usta
4. Zapaljenje sluzokože usta koja su samim tim sklonija povredama (npr. od proteze)
5. Povećana skolonost ka infekcijama usne duplje (kandidijaza)
6. Povećan rizik za razvoj karijesa
7. Destrukcija vilične kosti
8. Parodontopatija
Da li postoji veza između oboljenja desni i dijabetesa?
DA! Detaljna klinička i naučna istraživanja u poslednjih 20 godina su dokazala da postoji povezanost šećerne bolesti i zapaljenja tkiva usne duplje. Glavni predisponirajući faktori su usporena cirkulacija, povećana sklonost ka infekcijama i pušenje.
Da li oboljenje desni i dijabetes predstavljaju „dvosmernu ulicu“?
Detaljna istraživanja takođe sugerišu da postoji uzajamna veza između parodontopatije i dijabetesa. Nisu samo ljudi sa dijabetesom podložniji ozbiljnijim oboljenjima desni, već i parodontopatije i druga oboljenja desni mogu da imaju uticaj na kontrolu vrednosti glukoze u krvi i napredovanje bolesti.
Ako imam dijabetes, da li sam pod većim rizikom za nastanak problema usta i zuba?
Ako Vaš nivo šećera u krvi nije kontrolisan spadate u grupu visoko rizičnih za razvoj parodontopatije i gubitak zuba. Kao i sve druge infekcije, tako i gingivitis i parodontopatija, mogu izazivati rast šećera u krvi i otežavati kontrolu dijabetesa.
Kako mogu da sprečim probleme usta i zuba povezane sa dijabetesom?
Prvo i najvažnije – kontrolišite vrednost glukoze u krvi. Nakon toga, održavajte detaljnu oralnu higijenu i odlazite na redovne kontrole na 3-4 meseca. Kako biste sprečili nastanak oralnih infekcija – kontrolišite vrednost glukoze, izbegavajte pušenje i ako nosite zubne proteze izvadite ih i operite 2x dnevno. Dobra kontrola šećera takođe može sprečiti ili umanjiti osećaj suvoće usta nastao kao posledica dijabetesa.
Koji su znaci oboljenja desni?
1. Krvarenje i crvene, otečene i osetljive desni
2. Recesije – povlačenje desni ka korenu
3. Gnojna kolekcija između desni i zuba
4. Zadah iz usta
5. Stalni zubi su rasklimani ili se pomeraju jedan od drugog
6. Poremećaj zagrižaja
7. Poremećaj stabinosti proteza ili mostova
*Ako prepoznajete neke od simptoma posetite stomatološku ordinaciju Batiko i pobrinućemo se da otklonimo Vaše sumnje, odradimo detaljan klinički pregled, postavimo konkretnu dijagnozu i izradimo pravi plan terapije.
Da li su potrebne određene pripreme pred stomatološku intervenciju?
Uz nekoliko izuzetaka, dijabetičari mogu da se na isti način kao i zdrave osobe podvrgnu stomatološkim intevencijama. Stomatolozi obično dijabetičarima preporučuju da se intervencije na zubima obave ujutru. Obroci i insulin se prilikom odlaska stomatologu uzimaju na isti način kao i obično.
U slučaju vađenja zuba ili hirurške intervencije, dijabetičari mogu da očekuju duži period oporavka uz redovne kontrole kod stomatologa i oralnog hirurga. Bilo koja hirurška intervencija moguća je samo ako je nivo šećera u krvi pod kontrolom. U suprotnom, intervencija se mora odložiti, osim ukoliko nije reč o infekciji ili gnojnim kolekcijama koji se moraju tretirati bez odlaganja.