Keramičke (bezmetalne) krunice i mostovi; Metalokeramičke krunice i mostovi; Keramičke fasete (veniri); Parcijalne i Totalne proteze.
Totalna proteza
Totalnom zubnom protezom se nadoknađuje kompletna bezubost (potpuni nedostatak zuba) u jednoj vilici. Osim nadoknade zuba, totalnom zubnom protezom, nadoknađuju se i delovi alveolarnog grebena (deo vilične kosti u kojem su zubi) čime se uspostavlja obnova narušenih funkcija i sprečava mogućnost dalje resorpcije alveolarnog grebena.
Pre započinjanja protetske terapije izuzetno je važno izvršiti detaljan klinički pregled kako bi se procenilo stanje alveolarnog grebena i oralne sluzokože.
Nakon toga dalja procedura obuhvata 5 kliničkih faza:
1. Uzimanje preliminarnog anatomskog otiska (pacijentima koji već imaju totalne proteze savetuje se da bar 12h, pre ove faze, ne nose svoje proteze kako bi se tkiva ležišta opustila). Na osnovu ovog otiska se u zubotehničkoj laboratoriji izrađuje individualna kašika.
2. Adaptacija individualne kašike i uzimanje definitivnog otiska (faza koja zahteva vreme i aktivno učešće pacijenta i koja u najvećoj meri određuje retenciju i stabilnost buduće proteze),
3. Određivanje međuviličnih odnosa,
4. Proba modela proteze i postave zuba,
5.Predaja i adaptacija gotove proteze. Prvi pregled nakon predaje proteze se obavezno zakazuje nakon 24h.
Izbor zuba i njihov međusobni odnos je deo kojem treba posvetiti posebnu pažnju. Sa estetskog aspekta položaj prednjih zuba je najbitniji te ova faza zahteva apsolutno angažovanje stomatologa, zubnog tehničara i pacijenta.
Veštački prednji zubi treba po obliku i položaju da budu što sličniji obliku i položaju prirodnih zuba.
Takođe, oblik i položaj zuba se mora prilagoditi odnosu vilica, opštim osobinama telesne građe, veličini nosa, obliku usana, veličini i odnosu bezubih grebenova, polu i starosti pacijenta.
Parcijalne proteze
Zubna proteza kojom se nadoknađuje jedan ili više (ali ne svi) izgubljenih zuba i njihove potporne strukture (desni i vilična kost), oslanjajući se pri tome na preostale prirodne zube i njihovu okolinu. Parcijalne proteze, kao i totalne spadaju u grupu mobilnih stomatoloških nadoknada, što znači da se mogu i moraju vaditi iz usta, prvenstveno radi pravilnog održavanja oralne higijene.
Koje sve vrste parcijalnih proteza postoje?
Najstarije i najduže korišćene su svakako parcijalne pločaste proteze. Njima se nadoknađuju izgubljeni zubi i potrošena vilična kost, i tako se ponovo uspostavljaju normalni odnosi između gornje i donje vilice, kao i normalna funkcija zuba i usta.
Sastoji se od tri osnovna dela: prvi je deo koji naleže na vilicnu kost i nadoknađuje njen izgubljen deo, a izrađuje se od akrilata; zatim veštački zubi koji se ugrađuju u akrilat; i na kraju deo koji vezuje protezu za preostale prirodne zube sto su žičane kukice.
Zašto i kada se izrađuju ove proteze?
Sve vrste parcijalnih proteza pa tako i ova, prevashodno se rade kada iz bilo kog razloga nije moguće uraditi fiksnu nadoknadu tj. most (nema dovoljno zuba u vilici – terminalna bezubost, zubi su parodontopatični, a kost resorbovana, finansijski razlozi…). Takođe se izrađuju da bi se sprečio poremećaj položaja zuba u zubnom nizu koji teže da se naginju odnosno isplivavaju prema bezubim predelima, zatim da bi se sprečila promena odnosa u položaju donje vilice prema gornjoj i tako očuvala funkcija viličnog zgloba jer zbog poremećene visine zagrižaja dolazi do pojave bolova i drugih smetnji u zglobu, da bi se zaštitila meka i koštana tkiva bezubih delova, kao i da bi se očuvao izvorni izgled lica i tako sprečili mogući psihički poremećaji koji bi nastali zbog gubitka zuba.
Pored svih ovih povoljnih efekata koji se mogu ostvariti pločastim parcijalnim protezama, mora se naglasiti da njihova izrada nosi u sebi i određene rizike, te se u savremenoj stomatologiji one smatraju samo privremenim rešenjem koje se koristi dok se ne steknu uslovi za izradu boljih i kvalitetnijih protetskih radova.
U stomatološkoj protetici mnogo značajnije mesto zauzimaju fiksne nadoknade (keramičke krunice i mostovi), zatim parcijalna skeletirana proteza koja ima u osnovi metalni skelet, i tzv. Valplast proteza izrađena od termoplastičnog najlona, koja ima izuzetne ne samo fizičke i funkcionalne već i estetske osobine.
